Када је у питању попис становништва на подручју општине Сански Мост, може се констатовати да је први попис обављен, односно постоје први писани записи, 1865. године, када су пописиване само мушке главе. Подаци говоре да је у Санском Мосту живјело Српско, Муслиманско и Хрватско становништво.

Аустро-Угарска је 16. јуна 1879. године извршила попис становништва и кућа, из којег се види да је старомајдански мудирлук из турског доба постао котар Сански Мост са 59 џемата, који су обухватали 78 села, једним трговиштем (Сански Мост) и и једнимградом (Стари Мајдан). Сански котар је тада имао 3088 кућа с 3246 станова и 18831 становником, од којих је 10 285 мушких (54,7%) и 8 546 женских (45,3%). Национална структура становништва је била слиједећа: Срба 11 058 или 58,7 %, Муслимана 6 060 или 32 % и Хрвата 1 713 или 9,3 %. Јевреја тада није било у санском котару.

Дабар и Умци су, без Ђедоваче и Грдановаца, према попису од 16. јуна 1879. године имали 163 куће, исто толико домаћинстава, 543 мушких, 431 женских становника или укупно 974 становника. Ђедовача и Грдановци су имали 51 кућу, исто толико домаћинстава, 162 мушких, 132 женских или укупно 294 становника.

Трећи Аустро-Угарски попис, извршен 22. априла 1895. године, дао је потпунији преглед социјалне структуре становништва по селима. Он показује да се тадашњи сански котар административно подијелио на општине и џемате. Сански Мост је имао статус градске општине, а Стари Мајдан општине трговишта, док су џемати обухватали групе села и у ставри имали статус сеоских општина. Џемат Дабар је обухватао села: Дабар (засеоци: Брајић Таван, Бранковићи, Црна Вода, Црномарковићи, До, Илићи, Кондићи, Милинковићи, Миљуши, Мрежница, Поповића Брдо, Рујан, Варош и Вокићи), Клијевци (засеоци: Дабрић, Главица, Кљевци, Малован, Сањани) и Умци (засеоци: Клепићи и Умци).

Задњи Аустро-Угарски попис је био детаљнији, дао је податке о струкама (професијама) становништва, и сл. радним активностима (чак су били пописивани и слијепи мушки/женски). Обављен је 1910. Године.