Подручје општине Сански Мост, а тиме и села Дабар је било насељено и у преисторији. На то нас упућују и остаци некадашњих грађевина, тзв. Градине. Пећина у Дабру – Дабарска пећина и простор око ње је било преисторијско насеље. Отвор пећине је широк, приближног облика троугла. У културном слоју у пећини нађени су остаци пепела и фрагменти керамике. Припада периоду енеолита (бакарно доба).

На ушћу ријеке Дабар у ријеку Сану налази се Црквина. Остаци архитектуре указују да се ради о преисторијском насељу. Ту је била римска насеобина.

Према подацима из 75. године наше ере у санској долини је живјело Илирско племе Мезеји. Мезеји су имали у то вријеме племенску општину, утврђени град, рударски центар који се звао Сплонум.

Римљани су освојили ову територију и покорили Мезеје, те су завели своју управу. Ово подручје припадало је римској провинцији Далмација. Падом римског царства 476. године ови крајеви падају под власт источних Гота и њиховог краља Теодорика 493. године. Власт источних Гота је трајала до 535. године, када су ови крајеви освојени од стране Византијског цара Јустинијана. Исти је уништио Источно Готску државу, овладао Далмацијом и овим крајевима.

У току борбе између Византије и Источних Гота у овим крајевима се први пут појављују Славени, 551. године. Након прве појаве Славена њихови продори су касније били све чешћи и све јачи.

Авари, који су продрли из Срема у Босну, 598. године освоје и разоре око 40 тврђава и опустоше земљу. Након тога, у 7. вијеку Славени продру у Далмацију и Босну, а и у друге крајеве некадашње Југославије, овладају овим земљама и населе се. Од половине 7. вијека па до 13. вијека, нема података о овим крајевима.